Razgovarali su o šumi s djelatnicom Hrvatskih šuma. Prošetali poučnom stazom.

Ponovili su kroz razgovor sa svojim učiteljicama sve što su do sada učili o šumi.

U paru su crtali motiv koji im se najviše svidio.

Natjecali su se tko će sakupiti najviše žirova koje će kod kuće pokušati posaditi da bi na proljeće imali mladicu koju će u dogovoru s roditeljima posaditi da izraste u pravi, veliki hrast.

Za domaću zadaću pisali su sastavak:

Odabrali su jedno drvo koje im se sviđa. Opisali su ga.                           

Zatim su pisali njegov monolog : ja sam drvo, očekujem jesen, što se sa mnom događa, što radim, kako se osjećam, što se događa u šumi oko mene …                                                 

TKO JE JEDANPUT BIO U TOJ NAŠOJ DREVNOJ ŠUMI                                      S ONIM DIVNIM STABARJEM, SPRAVNIM, ČISTIM I VISOKIM,                           KAO DA JE SALIVENO, TAJ JE NE MOŽE NIKADA ZABORAVITI.

                                                             JOSIP  KOZARAC

Fotografije pogledajte u GALERIJI.